UPRAVNIK ZEMUN

Ko je vlasnik ?

Kupio si stan i sada postaješ vlasnik posebnog dela zgrade (stana, poslovnog prostora, garaže, garažnog mesta ili drugog posebnog dela)
Organizujete se kao stambena zajednica, registrujete i dobijete profesionalnog upravnika. Upravnik na prvoj skupštini popisuje vlasnike kao i njihove delove u vlasništvu, kao i zajedničke delove zgrade.

Kada popisuje tvoju nekretninu traži dokaz o vlasništvu kao što so razni kupoprodajni ugovori, zakupni ugovori, rešenja, odluke suda o nasledstvu i druge vlasničke dokumente, ti se buniš. To su moji privatni dokumenti, kao to se upravnika ne tiče i nema prava da traži moje lične podatke, mora da mi veruje na reč ili da pogleda u katastar, Infostan ili sličnu evidenciju.
Kao vlasnik imaš pogrešnu predstavu o upravljanju.

Pa počnimo od početka. Prvo se oslanjamo na Zakon o stanovanju i održavanju zgrada koji je Republika Srbija donela 2016 godine u Službenom glasniku Republike Srbije broj 104 godine 2016.(Koji uključuje i sve kasnije donete promene zakona.) Važenje zakona počinje 01.01.2017, od tada stambene zajednice postaju pravno lice. Svaki ulaz i zgrada koji imaju poseban kućni broj postanu stambene zajednice, koje su imale obavezu, da se registruju do 31.12.2017. Na žalost ima stambenih zajednica koje se još nisu registrovale.

Stambena zajednica kao pravno lice mora kao i sva pravna lica imati ovlašteno lice za zastupanje, što je potpuno jednako kao i kod privrednih poduzeća. Pravno lice isto tako ima vlasnika, kao što sva pravna lica imaju vlasnika.
Ako povučemo paralelu sa privrednim društvima i stambene zajednice moraju imati evidenciju vlasničke strukture. Kod privrednih i drugih poduzeća registar vlasnika privrednih i neprivrednih poduzeća vodi Aagencija privrednog registra Republike Srbije poznata pod skraćenim imenom APR.

Ko vodi evidencije o vlasnicima stambenih zajednica, ko vodi evidencije stambenih i poslovno stambenih zgrada.

Evidencijama vlasnika posebnih delova stambenih i poslovno-stambenih zgrada vodi UPRAVNIK stambene zajednice, da li je to neko od vlasnika posebnih delova ili je to profesionalni upravnik.
Ti kao vlasnik posebnog odbijaš da uručiš upravniku overenu fotokopiju ugovora, odbijaš da daš svoj JMBG upravniku, te objašnjavaš: „pa imate sve podatke o mojoj nepokretnosti u katastru“.

Postavljam ti pitanje:
Dali kada registruješ svoja nova kola službenom licu pružiš svoju ličnu kartu i račun o kupovini kola (automobila)?

Ni na kraj pameti ti nije, da kažeš službeniku, pa imate račun u prodavnici gde sam kupio kola, ne trebaju vam moji lični podaci, vi samo registrujte kola a ja ću se voziti.

Da li bi službenik registrovao tvoja kola i dao da voziš, ako mu daš takav odgovor ?

Baš tako bahato se ponašaš, kada odbijaš upravniku, da daš dokaz o svojoj nepokretnosti – vlasništvu stana garaže ili uopšteno rečeno vlasništvu nad posebnim delom.

Da i dalje ne bi sumnjao, da upravnik nema pravo, bit ću iskren i objasniti koji podaci su upravniku potrebni i zašto i gde se ti podaci nalaze.

Dokumente o vlasništvu, da li so to ugovori o kupovini, rešenje suda, odluka suda ili dosuđena nepokretnost je u celini navedenu u dispozitivu tih odluka, rešenja i ugovora.
Po pravilu vlasnik je dužan upravniku uručiti overenu kopiju dokumenta ili dozvoliti da upravnik fotokopira originalni dokument ili da podnese upravniku fotokopiju uz uvid u original, gde upravnik upoređivanjem originala i fotokopije ustanovi, da je kopija verna originalu i na kopiju udari pečat, da je kopija verna originalu stavi potpis i datum upoređivanja. Kopiju originala je dužan upravnik da čuva na mestu, na kojem neće biti dostupno trećim licima. Isto važi i za JMBG.

Ugovori o kupovini i odluke, rešenja i drugi dokumenti sadrže podatke koje ne sadrži katastar, pored toga od kupovine do upisa u katastar može proći i više godina, ako postoje neka nerešena imovinsko pravna pitanja, koja mogu da čekaju i presudu i upis, kao što je na primer legalizacija zgrada.

Dokumenti o kupovini, poklonu, izdržavanju, dodeli, kupovini, ostavštini vlasništvu moraju da sadrže opseg vlasništva, koji je naveden u dispozitivu dokumenta, nekada i u više članova ugovora, rešenja…

Pored glavne stvari (posebnog dela), koji kupac kupuje ili dobija u vlasništvo posebnog dela, postoje još sporedni delovi, kao što su podrumske prostorije u vlasništvo, u izričitu upotrebu ili samo pripadaju upotrebi glavne stvari. Tu su još i zajedničke prostorije i način vlasništva i upotrebe, zatim parkirno mesto, da li je u vlasništvu ili samo pripada pravo upotrebe, da li to parkirno mesto ima pravnu valjanost – ako je parcela na kojoj je taj parkirni prostor u vlasništvu zgrade, ako nije može biti u ugovoru klauzula prodaje prava na tuđem vlasništvu, i tako dalje, o tome može da da stručnjak koji poznaje imovinsko pravne odnose. Upravnik prihvata nepokretnost iz dispozitiva ugovora, rešenja ili drugog dokumenta kao stvarnu, ne može se dokazivati vlasništvo sa raznim dokazima kao što su izvodi banaka o plaćenoj rati kredita na stan ili slično. Stvarno pravo posedovanja se zaključuje uvidom u ugovor, rešenje, odluku ili drugog dokumenta sa uvidom i upoređivanjem upisa u katastar, ako on postoji, ili se mora upotrebiti i istorija upisa u katastar ili zemljišne knjige.

Često iz ugovora o kupovini stana piše, da ima pravo upotrebe zemljišta u vlasništvu trećeg lica. Uobičajeno su investitori stekli pravo građenja isključivo na parceli koja zauzima površina zgrade, a okolina je po pravilu privatno vlasništvo trećeg lica.

A sada onaj deo gde se vlasnici posebnih delova sumnju oko pružanja ličnih podataka, među kojima su i ugovori i drugi lični podaci, a za koju ponekad vlasnici imaju opravdanu sumnju.

U Republici Srbiji je donet Zakon o zaštiti podataka ličnosti, šta to znači?

To znači, da taj koji preuzima lične podatke vlasnika ne sme da barata izvan dozvole koju daje vlasnik tih podataka.
Konkretno upravnik stambene zajednice ne sme da pruža nikakve podatke, trećim licima, osim državnim službenim licima, u zabrani je pružanje ličnih podataka čak i javnim poduzećima, iako se i oni uveliko hvale, da su kod njih podaci tajni i zaštićeni, što nije istina.
Svaki vlasnik posebnog dela daje saglasnost, da može upravnik, da poseduje lične podatke i za to ispunjava sledeću izjavu:

PRISTANAK ZA OBRADU PODATAKA O LIČNOSTI

Obrazac je biti dostupan na sajtu: upravnikzemun.com/obrasci/

Pristanak ispunjava vlasnik podataka i uruči je upravniku. Sa tim dokumentom upravnik pred organima vlasti dokazuje u kom opsegu sme da raspolaže sa ličnim podacima vlasnika.

Često se dešava, da vlasnici odbijaju da daju lične podatke upravniku, i da odbijaju da potpišu izjavu o pristanku za obradu podataka o ličnosti. U tom slučaju je upravnik u obavezi, da vlasnika prijavi komunalnoj inspekciji zbog ometanja rada upravljanja i nanošenja štete po članu 69. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Upravnik je u obavezi, da te podatke čuva zaključane i zaštićene pred drugim i trećim licima. Te podatke ne sme prodavati a još manje poklanjati trećim licima na upotrebu. Svaka takva zloupotreba je po Zakonu o kaznenom delu krivično delo, koje se kažnjava novčanom i zatvorskom kaznom.

Pored tih podataka mora vlasnik pružati i podatke o članovima porodice i stanara koji žive u tom stanu.

Za stanare mora vlasnik pružati podatke o broju članova koji žive u stanu stalno ili privremeno, Ime i prezime tih članova, broj klima urređaja u stanu, vrsta ogreva i gde se drži čvrsti ogrev i količina, broj punih i praznih boca tečnog gasa od 0,5-12 kg tečnog gasa, obavezno broj telefona vlasnika, punoletnih stanara, koji bi mogli da kontaktiraju upravnika, adresa stalnog boravka vlasnika i e-mail (elektronsku) adresu vlasnika.

DELOVI ZGRADA

Da počnemo od toga da pre objašnjenja zašto je potrebno, da se formira stambena zajednica, da objasnim pojmove koji se provlače kroz blogovanje o temi upravljanja zgradama. Posle raspada Jugoslavije ukinuti su samoupravni fondovi koji su održavali stambene objekte. Nebitno je gde su otišle sve te silne pare koje su se skupljale do raspada Jugoslavije, jednostavno toga više nema. U međuvremenu je prošlo 30 godina, a o nekim zgradama se brinulo javno poduzeće Gradsko stambeno (u daljem tekstu GS) koje uslugu održavanja naplaćivalo preko Infostana na temelju ugovora između GS i kućnog saveta. Ima zgrada sa kojima GS nije potpisao ugovor i te su sada u nezavidnom položaju. Neke zgrade koje su koliko toliko održavane, je gradsko stambeno održavalo, ali u ugovorima o održavanju piše, da je dogovoreno interventno hitno održavanje a svako drugo održavanje se plaća posebno. Ali da razumemo o čemu ću u idućim blogovima pisati, moramo upoznati termine kao i delove zgrada. U ovom blogu, ću se dotaći isključivo pojma Zgrade i delova zgrade.

Šta se smatra stanom?
Stanom se smatra poseban deo zgrade sa posebnim ulazom iz hodnika, stepeništa ili dvorišta, koji je funkcionalna celina u kojoj mogu ljudi obavljati svoje životne funkcije. Može imati više prostorija, koji čine celinu, ima najmanje jednu sobu i posebnu prostoriju sa sanitarnim čvorom (kupatilo sa WC šoljom)

**Stambena zgrada, koja ima ulaze u stan iz dvorišta**

Šta je stambena zgrada?
Stambena zgrada je zgrada koja se koristi za stanovanje i sastoji se od najmanje tri stana.

Šta je poslovno-stambena zgrada.
Poslovno stambena zgrada ima najmanje tri posebna dela od kojih je bar jedan stan.

Koji su delovi stambene zgrade?
Stambena zgrada se sastoji od zajedničkih delova zgrade i stanova koji čine posebne delove zgrade.
U zgradi mogu postojati samostalni delovi zgrada kao što su prostorije sa tehničkim uređajima, prostorije transformatorske stanice i prostorije skloništa.

Šta je posebni deo zgrade?
Više prostorija u zgradi koje čine celinu, kao što su stan, garaža, garažno mesto, poslovni prostor, transformatorske stanice, skloništa i prostorije sa tehničkim uredjajima se smatraju posebnim delovima zgrade.

Šta su vlasnici i korisnici posebnih delova.
Vlasnik stana, vlasnik garaže, vlasnik garažnog mesta, vlasnik poslovnog prostora i vlasnik drugog posebnog dela zgrade, su osobe koje poseduju dokument o vlasništvu te nepokretnosti.

Korisnici posebnih delova su osobe, koje imaju kod bilježnika overen ugovor sa vlasnikom posebnog dela za korišćenje posebnog dela. Smatra se, da su korisnici stanova I članovi porodice korisnika pod ugovorom, ukoliko jih je vlasnik stana prijavio kao stanare sa stalnim ili privrevenim boravištem u tom stanu.

Šta su zajednički delovi zgrade?
Zajednički delovi zgrade su svi oni delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalan deo zgrade a služe za njihovo korišćenje, a mogu biti: zajednički prostori (stepenište, zajednički hodnik i terasa, tavanski prostor, podrum, biciklarnica, sušionica za veš, prostorija za agregat i dr.), zajednički građevinski elementi (temelji, noseći zidovi i stubovi, međuspratne i druge konstrukcije i dr.), kao i zajedničke instalacije, oprema i uređaji (unutrašnje električne, vodovodne i kanalizacione, gasovodne i toplovodne instalacije, lift, gromobrani, aparati za gašenje, otkrivanje i javljanje požara i dr.).

Na koje zgrade se odnosi obaveza upravljanja i održavanja?
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada se odnosi na sve zgrade, bilo da su upisane ili ne u registar nepokretnosti (čak i ako su izgrađene suprotno zakonu o planiranju i izgradnji).
Zbog ostvarenja javnog interesa da se sve zgrade održavaju na način da ne štete trećim licima i njihovoj imovini ovaj Zakon se stoga odnosi na sve zgrade!
Zakonom je propisana obaveza da sve zgrade podležu obavezi održavanja, i ni jednom odredbom Zakona nije propisano da je legalnost objekta uslov da bi se održavalo i organizovalo upravljanje u skladu sa Zakonom.
Ko se smatra vlasnikom posebnog dela?
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada je naveo da se stan koristi po dva pravna osnova – prava svojine i zakupa. Dakle, sva lica koja imaju odgovarajući i zakonom predviđen pravni osnov za sticanje prava svojine na posebnom delu zgrade (stanu ili poslovnom prostoru), smatra se vlasnikom posebnog dela na kog se odnosi ovaj Zakon.

Svakako je cilj svih građana Republike Srbije da imaju sređene registre o nepokretnostima i jasne imovinsko pravne odnose, ali se i do momenta dok se sve zgrade ne upišu u registar nepokretnosti, na njih u svakom slučaju odnose i odredbe ovog Zakona, jer se ne mogu stvarati obaveze održavanja samo za pojedine, već za sve zgrade. Donošenje ovog Zakona pojačava svest građana o važnosti regulisanja svojinsko pravnih odnosa na nepokretnostima koje poseduju, u skladu sa pozitivno-pravnim okvirom u Republici Srbiji.

Obaveze upravnika

Mnogi vlasnici stanova, često postavljaju pitanje, kakve obaveze ima upravnik stambene zajednice iz redova vlasnika?

Često vlasnici stanova smatraju, da će lako da upravljaju stambenom zgradom. Da moguće je, ali vlasnik koji donese tu odluku, da prihvata taj posao treba da bude spreman, da žrtvuje puno svog slobodnog vremena. Da će uzmati dan ili dva godišnjeg odmora, da sredi dokumentaciju u uredima.
Imao sam nekoliko manjih stambenih zajednica, kojima sam savetovao da preuzmu upravljanje u svoje ruke, ali smo pre toga sredili obaveznu opremu, izradili dokumenta obavezna za stambenu zajednicu.

Obaveze upravnika stambene zajednice donete su u članu 50. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl.glasnik RS“, br. 104/2016)

1) zastupa i predstavlja stambenu zajednicu;

2) podnosi prijavu za upis stambene zajednice u Registar stambenih zajednica;

3) podnosi prijavu za registraciju pravila vlasnika u skladu sa članom 17. stav 8. ovog zakona;

4) ističe rešenje o registraciji stambene zajednice na vidno mesto u stambenoj zgradi;

5) vrši popis posebnih, zajedničkih i samostalnih delova i vrši njihovo označavanje;

6) uspostavlja i vodi evidenciju o vlasnicima posebnih delova, vlasnicima samostalnih delova i licima kojima su zajednički ili posebni delovi zgrade izdati u zakup, odnosno na korišćenje po drugom osnovu (za fizička lica ime, prezime i JMBG, a za pravna lica poslovno ime, adresa sedišta i matični broj);

7) izvršava odluke stambene zajednice;

8) na osnovu odluke skupštine stambene zajednice o upravljanju sredstvima stambene zajednice raspolaže sredstvima sa tekućeg računa stambene zajednice, u skladu sa propisima kojima se uređuje otvaranje, vođenje i gašenje tekućih računa;

9 predlaže skupštini stambene zajednice program održavanja i stara se o njegovoj realizaciji;

10) organizuje radove hitnih intervencija;

11) organizuje izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade i zemljištu za redovnu upotrebu zgrade u skladu sa usvojenim programom održavanja i kontroliše da li se ovi radovi izvode;

12) vodi evidenciju o prihodima i rashodima stambene zajednice;

13) podnosi skupštini stambene zajednice izveštaj o radu koji posebno sadrži prikaz ukupnih prihoda i rashoda stambene zajednice, realizovanih aktivnosti u odnosu na planirane, kao i iskorišćenja sredstva za realizaciju svake od aktivnosti;

14) vrši i druge poslove određene zakonom.

Ko je upravnik stambene zajednice

Upravnik stambene zajednice je volonter iz redova vlasnika posebnih delova zgrade, koji obavlja neprofesionalni posao upravljanja.

Upravnika stambene zajednice izaberu vlasnici posebnih delova između sebe. Izuzetno, može da bude i član domaćinstva koji stanuje zajedno sa vlasnikom u zgradi, uz dopunska ovlašćenja registrovana kod bilježnika.

Kako da odaberemo upravnika iz redova vlasnika posebnog dela?

Ako imate profesionalnog upravnika ili prinudnog profesionalnog upravnika, onda profesionalnom upravniku podnesete zahtev o sazivu skupštine stanara sa dnevnim redom izbora upravnika iz redova vlasnika. Upravnik raspisuje skupštinu u razumnom roku najviše za 10 dana. Ako upravnik ne sazove skupštinu sa predloženim dnevnim redom, onda imate pravo da sazovete skupštinu bez prisutnosti profesionalnog upravnika. Tada načinite zapisnik o izboru upravnika iz redova vlasnika. U roku 8 dana morate pisanim putem preporučenom poštom obavestiti profesionalnog upravnika o izboru novog upravnika. Ako upravnik neće da preda dokumentaciju i izveštaj, onda postupate po uputstvu ovlaštenog registratora stambenih zajednica u opštini kojoj pripada stambena zgrada.

Uvek sledite uputstva koje vam daje Zakon kao i registrator stambenih zajednica.

Za upravnika glasaju svi vlasnici posebnog dela, koji imaju pravo glasa.
Pravo glasa imaju vlasnici koji poseduju stan, poslovni prostor, tehnički prostor, sklonište, garažu, garažno mesto, garažni boks ili neku drugu prostoriju u vlasništvu (ne u zakupu – najmu) Vlasnici posebnih delova poseduju onoliko glasova koliko posebnih delova imaju u vlasništvu, jedino vlasnici garaža, garažnog mesta ili garažnog boksa imaju po jedan glas, ako je to jedino njihovo vlasništvo u zgradi. (primer: ako neko ima u vlasništvu stan i garažu,, garažnog mesta ili garažni boks, u tom slučaju vlasništvo garaže, garažnog mesta ili garažni boks ne nose glas odluke).
Još jedno ograničenje postoji, ukoliko na posebnom delu ima 2, 3, ili više vlasnika, ako na skupštinu stambene zajednice dođe samo 1 od vlasnika a nema overeno ovlašćenje drugih suvlasnika posebnog dela, onda njegov glas nosi samo 1/2 glasa kod 2 suvlasnika ili 1/3 glasa kod 3 suvlasnika tog posebnog dela.
Za glasanje upravnika iz redova stanara je potrebno više od 50% glasova svih vlasnika posebnih delova. To znači ako u zgradi ima 6 posebnih delova i na sednicu dođe troje vlasnika koji imaju u vlasništvu tri posebna dela, ne mogu izabrati upravnika iako je kvorum za održavanje sednice postignut prisustvom 50% vlasnika ali nije ispunjen uslov više od 50% glasova u tom slučaju potrebno je 4 glasa za upravnika.
Opet na sednicu dođe 6 vlasnika, svih 6 su suvlasnici do 1/2 pojedinog posebnog dela u tom slučaju opet ima samo 50% glasova što je nedovoljno za izbor upravnika. Ali ako je samo jedan od te šestorice sam vlasnik posebnog dela, onda se računa da ima na skupštini 1+5×1/2 glasa što je ukupno 3 i 1/2 glasa ili 58,33% glasa za ispunjen je uslov više od 50% glasova i skupština može odabrati upravnika.

U sledećem blogu ćemo obraditi obaveze upravnika iz redova vlasnika posebnih delova.

Odabrao si profesionalnog upravnika

Sada si ubeđen, da su svi tvoji problemi nestali, sada ima neko ko će umesto tebe, da upravlja stambenom zajednicom i obavlja poslove za koje smatraš da su obaveze upravnika.
Odjednom shvatiš da problemi nisu nestali, da imaš nove probleme, kako ćeš da platiš račun koji dobijaš svaki mesec, a uz to i poslovi za koje smatraš da su obaveze upravnika nisu realizovane.
Ljutiš se na upravnika što nije uradio ono ili ovo, zašto je tvoja zgrada prljava, zašto se ne zameni pregorela sijalica, ne radi interfon i tako dalje.
Ljutiš se, upravnik nije očistio stepenište, oprao prozore, zamenio sijalicu, popravio krov koji curi …
Ljutiš se, ali nisi ni pomislio, koje su obaveze i radni zadaci profesionalnog upravnika, iako si o obavezama i pravima upravnika slušao na prvoj skupštini stambene zajednice.
Od silnih problema koji terete tvoju stambenu zajednicu, u euforiji dobili smo upravnika, koji će nas rešiti problema, nisi ni pomislio, da rešenje svih tih problema zavisi baš od tebe.
Zašto?
Odgovor je veoma jednostavan. Sve nedostatke na tvojoj zgradi mora neko da otkloni, ali to nije upravnik, koji uzgred nije ni vodoinstalater, ni građevinar, ni električar, limar, čistač i tako dalje, upravnik ne mora da ima ta strčna znanja, ali mora da zna, ko će to uraditi, mora naći pravog majstora, koji će u datom trenutku otkloniti kvar. I tog majstora i materijal koji majstor ugrađuje, mora neko platiti.
Tu počinju problemi. Vlasnici posebnih delova zaboravljaju da su vlasnici, a vlasnik mora da se brine o ispravnosti svoje imovine, za to mora skupljati finansijska sredstva na tekućem računu stambene zajednice i tek kada vlasnici na računu skupe dovoljno sredstava, onda može profesionalni upravnik da potraži majstore, koji će uz odgovarajuću novčanu nadoknadu najbolje i najjeftinije otkloniti kvar, nedostatak ili dodati novu funkcionalnost zgradi.
U te svrhe se na računu stambene zajednice skupljaju sredstva uplata stanara na fondovima kao što su tekuće održavanje, investiciono održavanje, troškovi poslovanja stambene zajednice ( u to idu i troškovi provizije banke i održavanje tekućeg računa), čišćenje zajedničkih prostorija, održavanje funkcionalnog zemljišta zgrade i drugi fondovi koji su specifični za svaku zgradu posebno.
Tu dolazi do problema, jer pre nego što upravnik sme da angažuje odgovarajućeg majstora, mora na odgovarajućem fondu imati dovoljno sredstava, da se ti radovi plate, jer po zakonu se smeju naručivati radovi i sklapati ugovor o radovima, tek kada stambena zajednica ima dovoljno sredstava na svom računu.
O fondovima o obavezama vlasnika, obavezama upravnika o bankovnom računu i pravilima, nas pratite.

Na sve dileme i pitanja ćemo rado odgovoriti.

Vlasnike posebnih delova, zakupce, stanare, podstanare i druge građane koje interesuje tema upravljanja stambenim zajednicama, da postave pitanja na naš e-mail. U blogu ćemo odgovarati na sva vaša pitanja u vezi sa upravljanjem i održavanjem zgrada, unapređenju zgrada.

Svaki blog posebno obrađuje po jednu temu.

Kada dajete svoj komentar na blog, svakako ćemo na postavljenu misao ili pitanje odgovoriti, ako to ne stignemo odmah, onda ćemo komentar poslati na vaš e-mail.

Vrlo bitno je, da vaših e-mail podataka kao i druge lične podatke ne čuvamo i ne pružamo podatke drugim i trećim licima.

Profesionalni upravnik Nicolas Alan Dominko

Da se predstavim, po profesiji sam univ. dipl. inž. energetike. Uz rad sam studirao pravo i zaštitu na radu. Rođen u Sloveniji, gde započinje moje školsko obrazovanje, nastavljam u SSSR-u, te u Beogradu završavam srednju elektrotehničku školu Nikola Tesla. Nakon toga započinjem sa radom u tvornici IMV, prelazim u građevinsko rudarsko poduzeće Sava, gde se osniva projektno poduzeće Savaprojekt. Kao projektant sam radio na većim projektima, među kojima se ističe projektovanje i nadziranje gradnje stambeno poslovnih zgrada u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji, kao i projektovanje vezano za Nuklearnu elektranu Krško. Radio projekte za tvornicu papira i celuloze Đuro Salaj. U sastavu projektovanja sudjelovao na urbanističkom uređenju više gradova u Sloveniji, Crnoj gori i Hrvatskoj. Izradio nekoliko stotina projekata za višespratne stambene zgrade, privatne kuće, industrijske i poljoprivredne pogone. Rukovodio građevinskim radovima i izvodio građevinski nadzor. 1989 otvorio prvi diskont u trgovačkog lanca prodavnica Kokos. Godine 1992 za potrebe organizacije trgovačkog centra BTC City Novo mesto izradio usmerenje i sudelovao u organizaciji načina rada i upravljanja prvog i najvećeg trgovačkog centara BTC City Ljubljana, koji samo u Ljubljani obuhvataju površinu više 400.000 kvadratnih metara poslovnih prostorija, sa više od hiljadu prodavnica i poslovnih prostorija. Godine 2003 zbog Zakona o upravljanju zgradama započeo kao upravnik stambeno poslovnih zgrada u Sloveniji i taj posao obavljao sve do 2018 godine. Januara 2019 sam dobio licencu profesionalnog upravnika i prihvatio ponudu organizacije profesionalnog upravljanja u preduzeću Moj Domar u Beogradu, na temelju iskustva stečenog u Sloveniji.

Introduce Yourself (Example Post)

This is an example post, originally published as part of Blogging University. Enroll in one of our ten programs, and start your blog right.

You’re going to publish a post today. Don’t worry about how your blog looks. Don’t worry if you haven’t given it a name yet, or you’re feeling overwhelmed. Just click the “New Post” button, and tell us why you’re here.

Why do this?

Because it gives new readers context. What are you about? Why should they read your blog?
Because it will help you focus your own ideas about your blog and what you’d like to do with it.

The post can be short or long, a personal intro to your life or a bloggy mission statement, a manifesto for the future or a simple outline of your the types of things you hope to publish.

To help you get started, here are a few questions:

Why are you blogging publicly, rather than keeping a personal journal?
What topics do you think you’ll write about?
Who would you love to connect with via your blog?
If you blog successfully throughout the next year, what would you hope to have accomplished?

You’re not locked into any of this; one of the wonderful things about blogs is how they constantly evolve as we learn, grow, and interact with one another — but it’s good to know where and why you started, and articulating your goals may just give you a few other post ideas.

Can’t think how to get started? Just write the first thing that pops into your head. Anne Lamott, author of a book on writing we love, says that you need to give yourself permission to write a “crappy first draft”. Anne makes a great point — just start writing, and worry about editing it later.

When you’re ready to publish, give your post three to five tags that describe your blog’s focus — writing, photography, fiction, parenting, food, cars, movies, sports, whatever. These tags will help others who care about your topics find you in the Reader. Make sure one of the tags is “zerotohero,” so other new bloggers can find you, too.