DELOVI ZGRADA

Da počnemo od toga da pre objašnjenja zašto je potrebno, da se formira stambena zajednica, da objasnim pojmove koji se provlače kroz blogovanje o temi upravljanja zgradama. Posle raspada Jugoslavije ukinuti su samoupravni fondovi koji su održavali stambene objekte. Nebitno je gde su otišle sve te silne pare koje su se skupljale do raspada Jugoslavije, jednostavno toga više nema. U međuvremenu je prošlo 30 godina, a o nekim zgradama se brinulo javno poduzeće Gradsko stambeno (u daljem tekstu GS) koje uslugu održavanja naplaćivalo preko Infostana na temelju ugovora između GS i kućnog saveta. Ima zgrada sa kojima GS nije potpisao ugovor i te su sada u nezavidnom položaju. Neke zgrade koje su koliko toliko održavane, je gradsko stambeno održavalo, ali u ugovorima o održavanju piše, da je dogovoreno interventno hitno održavanje a svako drugo održavanje se plaća posebno. Ali da razumemo o čemu ću u idućim blogovima pisati, moramo upoznati termine kao i delove zgrada. U ovom blogu, ću se dotaći isključivo pojma Zgrade i delova zgrade.

Šta se smatra stanom?
Stanom se smatra poseban deo zgrade sa posebnim ulazom iz hodnika, stepeništa ili dvorišta, koji je funkcionalna celina u kojoj mogu ljudi obavljati svoje životne funkcije. Može imati više prostorija, koji čine celinu, ima najmanje jednu sobu i posebnu prostoriju sa sanitarnim čvorom (kupatilo sa WC šoljom)

Stambena zgrada, koja ima ulaze u stan iz dvorišta

Šta je stambena zgrada?
Stambena zgrada je zgrada koja se koristi za stanovanje i sastoji se od najmanje tri stana.

Šta je poslovno-stambena zgrada.
Poslovno stambena zgrada ima najmanje tri posebna dela od kojih je bar jedan stan.

Koji su delovi stambene zgrade?
Stambena zgrada se sastoji od zajedničkih delova zgrade i stanova koji čine posebne delove zgrade.
U zgradi mogu postojati samostalni delovi zgrada kao što su prostorije sa tehničkim uređajima, prostorije transformatorske stanice i prostorije skloništa.


Šta je posebni deo zgrade?
Više prostorija u zgradi koje čine celinu, kao što su stan, garaža, garažno mesto, poslovni prostor, transformatorske stanice, skloništa i prostorije sa tehničkim uredjajima se smatraju posebnim delovima zgrade.

Šta su vlasnici i korisnici posebnih delova.
Vlasnik stana, vlasnik garaže, vlasnik garažnog mesta, vlasnik poslovnog prostora i vlasnik drugog posebnog dela zgrade, su osobe koje poseduju dokument o vlasništvu te nepokretnosti.

Korisnici posebnih delova su osobe, koje imaju kod bilježnika overen ugovor sa vlasnikom posebnog dela za korišćenje posebnog dela. Smatra se, da su korisnici stanova I članovi porodice korisnika pod ugovorom, ukoliko jih je vlasnik stana prijavio kao stanare sa stalnim ili privrevenim boravištem u tom stanu.


Šta su zajednički delovi zgrade?
Zajednički delovi zgrade su svi oni delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalan deo zgrade a služe za njihovo korišćenje, a mogu biti: zajednički prostori (stepenište, zajednički hodnik i terasa, tavanski prostor, podrum, biciklarnica, sušionica za veš, prostorija za agregat i dr.), zajednički građevinski elementi (temelji, noseći zidovi i stubovi, međuspratne i druge konstrukcije i dr.), kao i zajedničke instalacije, oprema i uređaji (unutrašnje električne, vodovodne i kanalizacione, gasovodne i toplovodne instalacije, lift, gromobrani, aparati za gašenje, otkrivanje i javljanje požara i dr.).


Na koje zgrade se odnosi obaveza upravljanja i održavanja?
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada se odnosi na sve zgrade, bilo da su upisane ili ne u registar nepokretnosti (čak i ako su izgrađene suprotno zakonu o planiranju i izgradnji).
Zbog ostvarenja javnog interesa da se sve zgrade održavaju na način da ne štete trećim licima i njihovoj imovini ovaj Zakon se stoga odnosi na sve zgrade!
Zakonom je propisana obaveza da sve zgrade podležu obavezi održavanja, i ni jednom odredbom Zakona nije propisano da je legalnost objekta uslov da bi se održavalo i organizovalo upravljanje u skladu sa Zakonom.

Ko se smatra vlasnikom posebnog dela?
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada je naveo da se stan koristi po dva pravna osnova – prava svojine i zakupa. Dakle, sva lica koja imaju odgovarajući i zakonom predviđen pravni osnov za sticanje prava svojine na posebnom delu zgrade (stanu ili poslovnom prostoru), smatra se vlasnikom posebnog dela na kog se odnosi ovaj Zakon. 


Svakako je cilj svih građana Republike Srbije da imaju sređene registre o nepokretnostima i jasne imovinsko pravne odnose, ali se i do momenta dok se sve zgrade ne upišu u registar nepokretnosti, na njih u svakom slučaju odnose i odredbe ovog Zakona, jer se ne mogu stvarati obaveze održavanja samo za pojedine, već za sve zgrade. Donošenje ovog Zakona pojačava svest građana o važnosti regulisanja svojinsko pravnih odnosa na nepokretnostima koje poseduju, u skladu sa pozitivno-pravnim okvirom u Republici Srbiji.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: