Čuvaj se Grka sa obveznicama

Izvod iz članka o Grčkoj iz 2010. godine. Članak je objavljen godine 2015 u Sloveniji na sajtu https://wmeworry.wordpress.com/2015/01/26/pazi-se-grka-z-obveznicami/ , gde je autor pomenuo, da ima mnogo sličnosti između Grka i Slovenaca

Kako se ispostavilo, Grci su, kada su se svetla ugasila i ostali sami u mraku sa gomilom pozajmljenog novca, želeli da svoju vladu pretvore u pinjatu ispunjenu fantastičnim sumama i da svojim građanima daju što veću priliku da udare na nju. Samo u poslednjoj deceniji, zarade u grčkom javnom sektoru su se realno udvostručile – a ta cifra ne uključuje mito javnim zvaničnicima. Prosečna zvanična zarada gotovo je tri puta veća od proseka u privatnom sektoru. Državne železnice imaju 100 miliona evra godišnjih prihoda, 400 miliona evra troškova zarada i 300 miliona evra ostalih troškova. Prosečna plata u ovoj kompaniji je 65.000 evra godišnje. Pre dvadeset godina Stefanos Manos, nekada uspešni biznismen, a kasnije grčki ministar finansija, rekao je da bi bilo jeftinije preseliti sve putnike u železnici u taksije: to je i dalje tačno. „Imamo pruge koje su u bankrotu preko svake granice razloga“, rekao mi je Manos. „Pa ipak, u Grčkoj ne postoji nijedna privatna kompanija sa tako visokom prosečnom platom. Grčki sistem javnog obrazovanja primer je neefikasnosti koja oduzima dah: iako je jedan od najniže rangiranih u Evropi, i dalje zapošljava četiri puta više nastavnika po učeniku od najbolje rangiranog Finskog. Grci koji decu šalju u državne škole jednostavno računaju na to da će morati da angažuju privatne instruktore ako zapravo žele da njihova deca nešto nauče. Postoje 3 državne kompanije za obezbeđenje: zajedno imaju milijarde evra duga, a njihovi gubici se i dalje akumuliraju. Starost za odlazak u penziju za „zahtevne“ poslove je 55 za muškarce i 50 za žene. Budući da je ovo trenutak kada država počinje da isplaćuje izdašne penzije, više od 600 grčkih profesija nekako je uspelo da spada u ovu kategoriju: frizeri, radio spikeri, konobari, muzičari i sve više i više. Grčki javni zdravstveni sistem troši znatno više na materijal od evropskog proseka – i nije retkost, kako mi kaže nekoliko Grka, kada vide kako medicinske sestre i lekari napuštaju posao ruku punih papirnih peškira, pelena i svega ostalog što mogu da ugrabe iz ormara.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: